|
|||||
Трансформација ОДКББеоград 22.02.2013. Период од 1990 до 2000 године био је обележен динамичним развојем међународних односа који се кретао од биполарног света и хладноратовског сукоба двеју суперсила, ка униполарном свету и доминацији једне суперсиле - САД. Период доминације САД може се дефинисати као период низа конфронтација, ескалација тероризма повезаног са верским екстремизмом, примене силе као средства организовања међународних односа као и успостављање нове структуре унутар евроатланске регије. Америка као центар глобализације Глобализација доводи до повећања међузависности народа и националних привреда али додаје и глобалну димензију сложених безбедоносних претњи и изазова за безбедност државе, друштва и појединца. Том приликом долази до формирања више центара моћи и то у САД, ЕУ, Јапану и растућој Кини док на другој страни долази до битног пораста значаја Русије, Индије, Бразила и земаља АСЕАНА. Глобализација има значајан утицај на међународне односе, спољну и унутрашњу политику и формирање одрживих модела међународне и националне безбедности. У периоду глобализације деведесетих година САД остају једина суперсила на основу важећих економских, војних, научних, технолошких достигнућа и наведених циљева своје глобалне доминације. На формирању таквог модела глобалне доминације САД су радиле преко 60 година кроз развој односа са земљама америчког савеза у политичким, економским и војним сферама. САД имају моћне полуге утицаја на глобалну економску и финансијску структуру укључујући и утицај на неке од водећих чланица савеза као нпр Јапана. Један од кључних елемената у спровођењу стратегије глобалне доминације јесте противракетна одбрана (ПРО) стационаирана на тлу Европе. Међутим овај елеменат глобалне моћи САД може да се сматра само као дестабилизирајући фактор за цео систем међународних односа. напори Русије у успостављању мултиполарног света Оваквом моделу глобалне доминације Русија се супротставља формирајући алтернативне моделе регионалне и глобалне безбедности ослањајући се на првом месту на УН и на широк систем међународних институција. Кључна брига међународне заједнице мора да буде проналажење алтернативних решења НАТОцентричном систему које су успоставиле САД. У циљу успостављања нарушене равнотеже која се јавила као последица жеље САД за глобалном доминацијом формира се Организација Договора о Колективној Безбедности (ОДКБ) као инструменту консолидације војне и војнотехничке сарадње унутар ЗНД (Заједнице независних држава на постсовјетском простору). Даљи развој овог модела има за циљ да подржи стабилност и развој Русије и њених савезника у глобализованом свету. Тежња Русије је да се у другој деценији новог миленијума смањи утицај САД и да се ојача мултиполарни светски поредак. У задње време и у самим САД расте свест да је успех евроатланске заједнице у мултиполарном свету еквивалентан степену узајамног разумевања са Русијом, али ово схватање није довело до акције запада за постизање међусобно прихватљивог решења коегзистенције, а везано за питање против ракетног штита на тлу Европе и ширења НАТО на исток. Са друге стране развој односа Русије и САД у Пекингу се може посматрати као претња усмерена против Кине и као покушај саботаже развоја Руско-Кинеских односа. Једино рационално решење у овом случају је балансирани однос са САД и Кином али таква политика се може спроводити у оквиру историјски одређеног времена. Русија је у великој мери повратила статус нејвеће суверене државе који је темељно уздрман 90-тих година прошлог века.. Средњорочни циљ државе је њено јачање и то ће се одвијати у следећим областима:
капитализација ОДКБ ОДКБ је кључни механизам за борбу против регионалних изазова и претњи и сходно овоме организација се бави и глобалним изазовима и у оквиру тога се бори за стабилизацију региона Руских интереса и изградњу отпорности на деловање спољних фактора. Сваки регион је другачије природе а самим тим и фактори који угрожавају поједине регионе су другачији. Највеће претње долазе из нестабилног Авганистана, Пакистана, региона Блиског Истока и ове претње су повезане са међународним тероризмом, верским екстремизмом, трговином наркотицима, илегалном миграцијом а додатни фактор свему овоме јесте појава америчких база у подрегиону, при том привлачећи пажњу Пекинга и неких других земаља. Руска Федерација се у оквиру ОДКБ позиционира као лидер. Такође све земље чланице ОДКБ морају да знају да је војна сарадња са Русијом од виталног значаја за војну безбедност државе и да нема разумну алтернативу. Ефикасност Руске Федерације у оквиру ОДКБ зависи од снажног економског раста заснованог на савременим технологијама, напредној пољопривреди, развоју одбрамбених способности, могућности државе да у односу на друге нуклеарне силе заштити сопствену земљу и земље савезнице у сукобима локалног карактера, доследно спровођење унутрашње и прагматичне спољне политике. У циљу побољшања међународног престижа и постизања веће атрактивности ОДКБ неопходно је изградити ширу међународну компоненту првенствено кроз сарадњу са УН нарочито кроз мировне мисије и борбе против тероризма и сарадње у ванредним ситуацијама. Због неспремности НАТО да изгради било какве односе са ОДКБ она би требало да искористи могућност сарадње са ЕУ у области међународне безбедности што би подразумевало изградњу мировних механизама за заједничке мировне и хуманитарне акције у Евроазијском региону, Африци и Блиском истоку. У том циљу неопходно је формирати базу података о цивилним, војним и полицијским снагама као и о медицинском, техничком и другом особљу као и списак опреме и возила ОДКБ и ЕУ који би били предвиђени за брзу мобилизацију. ОДКБ и Евроазијска унија представљају ефикасан одговор на доминацију САД и НАТО. Успостављање евроазијског савеза са ОДКБ као основним моделом одбране представљаће додатну стабилност Европи и свету током 21. века умањујући опасност од новог светског рата и помоћи ће очувању Русије и земаља чланица Евроазијске уније.
Одбрана - детаљније
|
|||||